Krstarenje zalivom Toroneos
Već desetak godina letujem na Halkidikiju (bio sam u Polihronu, Haniotiju, Pefkohoriju,Neos Marmarasu, ...) , i po prvi put sam ušao na brod Sveti Nikola, ne bi li krstario zalivom Toroneos. Brod ima polaske svakog dana, osim četvrtka i nedelje, a karte koštaju 28 eura, za decu do sedam godina besplatno, a preko toga plaćaju pola cene. U predstavništvima naših agencija se može dobiti popust, pa puna karta ispadne oko 22 eura. Polazak je iz Pefkohorija, sa mola. Prva destinacija je mesto na poluostrvu Sitonija, Toroni. Relacija Pefkohori – Toroni se prelazi za oko sat i po, a prvo što se vidi je vizantijsko utvrđenje koje dominira zalivom. Nažalost, ovo utvrđenje je ograđeno i zatvoreno za posete. Po pristajanju broda pravi se pauza od sat vremena i petnaest minuta, koja po meni nije dovoljna za ovako lepo mesto. Plaža u Toroniju je peskovita (ustvari to je jako sitan šljunak), duga oko dva do tri kilometara, voda je veoma čista, a na nekim delovima je i plićak dovoljno dugačak za decu. Na tako dugačkoj plaži veliki broj kafića ni u kom slučaju ne smeta da se postavi i sopstveni suncobran. Cene u kafićima na plaži su prosečne za Halkidiki. Koliko sam uspeo da vidim za ovo kratko vreme nema puno prodavnica i sličnih sadržaja, ali je zato smeštajni kapacitet impozantan. Svi objekti se nalaze u samoj blizini plaže, u najviše dva reda. Veliki parkinzi, i još veća dvorišta sa igralištima za decu su svakako moja najveća impresija. Kao što sam rekao, vreme je bilo suviše kratko za tako lepo mesto, pa smo nastavili za Neos Marmaras. Ova deonica je prekraćena nazovi ručkom (ruku na srce ništa bolje nisam ni očekivao za tu cenu), koji se sastoji od dve pljeskavice od soje, dva parčeta hleba, malo kuvanog pirinča i malo grčke salate (tzatziki). U Neos Marmarasu sam već bio nekoliko puta, tako da nije ostavio neki utisak na mene, zato što se to mesto nije puno promenilo – klasično dobro. Sledeća destinacija nam je bila ostrvo Kornjača – Kelifos, a na putu do njega je posada na efektan način nahranila više stotina galebova ostacima od ručka. Pored samog ostrva Kelifos je bila pauza za skakanje sa broda i malo kupanja u besprekornoj čistoj i bistroj vodi. Nakon osam sati ovo mini krstarenje se završilo na molu u Pefkohoriju, na istom mestu gde je bio i polazak.
Mitologija i istorija Halkidikija
Grčka mitologija se često odnosi na Halkidiki. U antici je ovaj region poznat kao Flegra – mesto vatre – zato što se veruje da je to mesto epske bitke gde se vatra isprečila između bogova sa Olimpa i Titana, sinova boginje Geje – zemlje. Prema mitovima, Kasandra je dobila naziv po kralju Makedonije Kasandrosu, Sitonija po Sitonu (sin grčkog boga mora Posejdona), a Atos (Sveta Gora) po Titanu Atosu, koji je za vreme čuvene bitke bacio planinu na bogove, ali je promašio svoju metu.
Svi mitovi su povezani sa geološkim fenomenima, koji su očigledni na Kasandri, kao što su sleganje tla na sredini poluostrva, ili sumporni izvori u Agia Paraskevi. Naučna istraživanja pokazuju da je geomorfologija paleontološkog Halkidikija bila drugačija nego danas. Fosilne kosti koje pripadaju slonovima i drugim praistorijskim životinjama su pronađene tokom iskopavanja. Istraživanja u pećinama Petralone su pokazala znake najranije kontrolisane vatre od strane čoveka pre sedamsto hiljada godina. Pronađena je i lobanja stara dvesta pedeset hiljada godina, što dokazuje da su ljudi ovde živeli u vreme praistorije.
U osmom veku pre nove ere poluostrvo su naselili kolonisti iz južne Grčke, iz gradova Halkis, Korinta i Atine, koji su podigli i prve gradove. U petom veku pre nove ere ovi gradovi su učestvovali u ratovima između Atine i Persije, što je opisao Herodot u svojoj istoriji. U pelopolenskom ratu između Atine i Sparte gradovi Halkidikija su učestvovali na strani kralja Filipa II. Učitelj njegovog sina Aleksandra Velikog je Aristotel, koji je rođen u mestu Stagira, koje se nalazi na ovom poluostrvu.
Godine 168. pre nove ere Rimljani su osvojili celu Makedoniju, pa samim tim i Halkidiki. Nakon pada Rima ovo poluostrvo pripalo je Vizantijskom carstvu. Stanovništvo ovog poluostrva prihvatilo je hrišćanstvo pedesetih godina nove ere. U devetom veku je na trećem prstu osnovana monaška samouprava danas poznata kao Sveta Gora. U toku trinaestog i četrnaestog veka Halkidikijem su vladali srpski car Dušan, a kasnije i Venecija. 1430. godine Turci su okupirali ovu teritoriju, koja e oslobođena tek 1912. 1921. godine je između Grčke i Turske došlo do velike razmene stanovništva, kada su brojni Grci iz male Azije naselili Halkidiki. Mnoga naselja su tada dobila imena po mestima odakle su ove izbeglice došle: Nea Mudanja, Nea Fokea, Nea Skioni.
Automobilom za Halkidiki 2011.
Još samo nekoliko meseci nas deli od lepog vremena, sunca i naravno mora. Oni koji su se odlučili da letovanje 2011. godine provedu na poluostrvu Halkidiki, u nekom od brojnih letovališta na tri prsta mogu da biraju da li će tamo otići organizovanim prevozom posredstvom neke od turističkih agencija (autobusom), ili će to uraditi u sopstvenoj režiji (automobilom).
Najpopularnija letovališta na Halkidikiju (Pefkohori, Hanioti, Polihrono, Neos Marmaras i ostala) su od Beograda udaljena oko 750, a od Soluna oko 100 kilometara.
Pre puta, osim što treba pripremiti vozilo, treba izvaditi međunarodnu vozačku dozvolu (cena 2.000,00 RSD, rok važnosti 3 godine, osim kada vozačka dozvola ističe ranije), takozvani zeleni karton (međunarodno osiguranje, važi do isteka premije obaveznog osiguranja, cena od 1.000,00 do 2.000,00 RSD) i staviti nalepnicu SRB na vozilo.
Sam put nije previše težak, prvo vas očekuje etapa auto puta do Leskovca oko 280 kilometara, zatim magistralni put do Preševa (oko 100 kilometara). Kroz Makedoniju se vozi nešto manje od 200 kilometara, od toga je preko 100 autoput. U zavisnosti od vaše destinacije kroz Grčku treba voziti oko 200 kilometara. Put je uglavnom dobar, sa dve trake za vožnju plus zaustavna traka, osim u delu Grdeličke klisure i jedan mali deo kroz Makedoniju. Ukoliko vam bilo šta zatreba u toku puta, to neće biti problem, zato što samo kroz Srbiju prolazite pored više od trideset pumpi koje uglavnom rade non-stop. Uz pumpe, tu su i obavezni restorani, hoteli i moteli (neko je spomenuo Predejane?), u koje možete da svratite da biste napravili pauzu. Troškovi na koje treba računati su putarina kroz Srbiju (Beograd – Niš trenutno 730,00 i Niš – Leskovac 190,00 RSD), i u Makedoniji ima tri naplatne rampe gde ukupno treba platiti 3,50 EUR.
Vozači treba da obrate pažnju na tri raskrsnice:
- skretanje sa autoputa za Solun: nalazi se na oko 50 kilometara od graničnog prelaza Evzoni, na istoj tabli je znak za izlazak za Edesu i Solun. Nemojte skrenuti na prvom izlazu, jer je na njemu samo odvajanje za Edesu, nego stotinak metara dalje je sledeći izlaz koji vodi za auto put za Solun, i dalje za Halkidiki.
- skretanje za obilaznicu oko Soluna (Ring road): 12-13 kilometara nakon što ste se uključili na auto put za Solun, na drugom semaforu (znaćete da ste na dobrom putu ako na toj raskrsnici vidite prodavnicu Lidl) skrećete levo i tu se uključujete na obilaznicu.
- skretanje za Halkidiki: obilaznicom idete nekih 25 kilometara, i pratite tablu, prvo za Halkidiki, zatim pravo ka Nea Moudanji u kojoj se nalazi raskrsnica za Kasandru (Polihrono, Hanioti, Pefkohori) i Sitoniju (Neos Marmaras).
Halkidiki 2011
Nova 2011. godina je tek počela, a cenovnici za novu turističku sezonu 2011. na području Halkidikija su već izašli. Dovoljno je na bilo kom pretraživaču ukucati „Halkidiki 2011“ i u rezultatima možete pronaći veliki broj turističkih agencija koje su već spremile cenovnike. Među prvima koji su objavili cenovnike su sledeće turističke agencije:
- Hellena travel, Niš
- Lui travel, Beograd
- Sabra, Beograd
- Turisttrade, Beograd
- San Marco, Beograd,
a ova lista se iz sata u sat povećava.
Kao i prošlih godina u ponudi se mogu naći Pefkohori, Hanioti, Kalitea, Neos Marmaras, Uranopolis, Poligiros i ostala mesta na ovom prelepom poluistrvu.
Cene su slične kao i prošle godine (čini se tek nekoliko posto veće, ali još nisam pregledao sve cenovnike). Naravno, smeštajnih kapaciteta ima za svačiji džep, od hotela sa pet zvezdica do paket aranžmana koji koštaju 10 EUR + 6.000 dinara. I cena autobuskog prevoza je ista kao i prošle godine, a postoji i mogućnost sopstvenog prevoza. U toku su promotivni popusti, koji uglavnom važe do prvog februara, a visina popusta ide do čak dvadeset posto, tako da ih vredi iskoristiti, ukoliko imate u planu da leto 2011 provedete na Halkidikiju.
Sve u svemu, ja već vidim kraj ovom snegu, proučavam cenovnike i zamišljam sebe na nekoj od beskrajnih plaža prelepog Halkidikija.
Kalitea
Kalitea se nalazi 51 kilometar južno od Poligirosa, oko 90 kilometara od Soluna. Mesto je osnovano 1922, a naselile su ga izbeglice iz Male Azije. Trenutno ima oko 500 stanovnika.
Sredinom VIII veka pre nove ere je sagrađen hram posvećen Dionisu i Nimfama, a oko V veka pre nove ere tu je sagrađen i hram posvećen bogu Zevsu. U prvom i drugom veku nove ere je sagrađen i manji hram, kao i neki pomoćni objekti. Hram je vremenom propadao, a na njegovom mestu je sagrađena pravoslavna crkva. U XI veku Kalitea je postala metoh manastira Svetog Pantelejmona sa Svete Gore.
Kalitea privlači na hiljade turista, što zbog veličanstvenih plaža, što zbog arheoloških nalazišta. Za turiste su nezaobilazni hramovi bogu Zevsu, Dionisu I Nimfama, kao i crkva Svetog Pantelejmona sa izuzetnim freskama.
Kalitea je veoma tražena destinacija, gde borove šume prave hladovinu peščanim plažama. To je ujedno moderni komercijalni centar Halkidikija, u kome se nalaze i veliki hotelski kompleksi i tradicionalni privatni smeštaj.
Posedujući sve neophodne preduslove za odmor pun uživanja i razonode, i blagoslovena svojim prirodnim lepotama i istorijskim nasleđem, Kalitea može da zadovolji i ukuse najprobirljivijih turista, ali i da im ponudi uzbudljiv noćni život. Izuzetno pozicionirana, Kalitea je bez sumnje najprikladnije mesto na poluostrvu Halkidiki, posebno za one koji žele da obiđu arheološke lokalitete, prelepe plaže, i da iskuse način života tradicionalnih naselja.
Nea Fokea
Nea Fokea je atrakcija za veliki broj turista nudeći im jedinstvenu lepotu: izolovane plaže, kristalno čisto more i velike borove koji dosežu do mora. Nea Fokea ima oko 1500 stanovnika, ali se u toku letnje sezone taj broj penje i do 10000. Mesto je dovoljno razvijeno da svojim posetiocima može ponuditi luksuzne hotele, kampove i obilje zabave. Tradicionalni kafei i taverne sa morskim plodovima i pogledom na more mogu zadovoljiti i najzahtevnije turiste. Pored plaža i razvijene okoline posetioci mogu da vide i arheološka nalazišta, kakva je na primer Vizantijska Kula izgrađena 1407. godine, ili crkvu posvećenu svetom Apostolu Pavlu, koji ujedno čine i kulturni i istorijski identitet ovog mesta.
Uranopolis
Uranopolis je primorsko mesto koje se nalazi na samom početku poluostrva Atos. To je poslednje naseljeno mesto pre granice sa Svetom gorom. Mesto je udaljeno 145 kilometara od Soluna.
Uranopolis je do 1922. godine bio deo Svete gore, kada se tu doselilo 50 grčkih porodica, izbeglih iz Turske. Zemljište je obezbeđeno od Svete gore, a svaka porodica je dobila po jednu kuću i parcelu obradivog zemljišta. U prvo vreme Uranopolis je bio izolovano mesto, a tek 1947. godine je probijen put ka Solunu.
Najvažnije obeležje Uranopolisa je utvrđena vizantijska kula, izgrađena u 14. veku, od strane manastira Vatopeda, i sa ciljem da štiti njen metoh, koji se tu nalazio. Usmeno predanje govori da je kulu finansirao vizantijski car Andronik II, koji je uložio dosta novca u Svetu goru.
Uranopolis je poznat i po svojoj dugačkoj peščanoj plaži i kristalno čistom moru. U blizini Uranopolisa, na samo nekoliko minuta vožnje čamcem, nalazi se grupa uglavnom nenaseljenih ostrva. Naseljeno je samo jedno, gde se nalazi tradicionalno ribarsko selo, sa izuzetno lepom peščanom plažom.
Neos Marmaras
Neos Marmaras je priobalni gradić na Sitoniji, središnjem prstu poluostrva Halkidiki, udaljen 125 kilometara od Soluna. Neos Marmaras su 1922. godine osnovale izbeglice iz Turske, poreklom sa ostrva Marmaras. Danas ovo mestašce ima oko tri hiljade stavnovika, koji se bave ribarstvom, poljoprivredom (vinogradarstvom, uzgajanjem maslina i slično), pčelarstvom i pre svega turizmom. U periodu od maja do oktobra ovo mesto vrvi od turista, kojih je u svakom trenutku oko dvadeset hiljada. Pored gradskih hotela, tu se nalazi i hotelski kompleks Porto Karas. Sa tri hotela, dve i po hiljade kreveta, kongresnim centrom, plesnim salama, bioskopom, i mnogobrojnim sportskim terenima, ovo je najveći hotelski kompleks na Balkanu. U Porto Karasu se nalazi i jedina privatna marina u severnoj Grčkoj, i jedno od najvećih i najpoznatijih Evropskih vinagrada, gde se proizvode svetski čuvena vina. Mnogi stanovnici Neos Marmarasa i okolnih naselja su zaposleni u ovom hotelskom kompleksu. U Neos Marmarasu se može naći na hiljade soba, izobilje supermarketa, prodavnica suvenira, restorana, taverni, kafea, barova is lično. Odavde se može poći na raznovrsne izlete: Pećine Petralone, Stagira, Potidea, Zaliv Toroneos i za nas možda najzanimljivije manastire Svete Gore. Na više od dvadeset kilometara plaže, borova šuma se proteže sve do obale. Neos Marmaras svake godine dobija plavu zastavu Evrope zbog kristalno čiste vode, bujne vegetacije i čiste okoline.
Letovanje 2010. na Halkidikiju
U toku leta 2010. na Halkidikiju možete obići sledeća mesta:
poluostrvo Kasandra
- Poligiros
- Dionisios plaža
- Nea Moudanja
- Nea Potidea
- Nea Fokea
- Kalitea
- Kriopigi
- Hanioti
- Pefkohori
- Nea Skioni
- Kassandria
- Kassandrino
- Agia Paraskevi
- Fourka
- Paliouri
- Kalandra
- Polihrono
- Afitos
- Agios Mamas
poluostrvo Sitonia
- Agios Nikolaos
- Nikiti
- Neos Marmaras
- Sarti
- Sikia
- Metagitsi
- Pirgadikia
- Metamorfosis
poluostrvo Sveta gora
Hanioti, leto 2010.
Hanioti je malo i živopisno mestašce koje se nalazi na oko 100 kilometara od Soluna, na poluostrvu Halkidiki. Nalazi se između mesta Polihrono i Pefkohori (i do jednog i do drugog mesta ima oko 5 kilometara, tako da to može biti lepa večernja šetnja). Okrenuta je ka zalivu Toroneos, a plaže su peskovite i čiste. Hanioti inače važi za mondensko mesto ovog poluostrva. Cene su do deset posto više nego u obližnjim mestima, ali je zato i ponuda veća i kvalitetnija. Inače, Hanioti je okružen borovom šumom, čiji je jedan deo nažalost nastradao u požaru 2006. Osim peščanih plaža Hanioti nam može ponuditi bogat izbor prodavnica, kafea, restorana i tradicionalnog gostoprimstva.
Za leto 2010. većina turističkih agencija iz Srbije je uvrstilo Hanioti u svoju ponudu.
|
